Смрт Вицка Бујовића 0001    В’јеће чину дван’ес’ Пераштана 0002    Сред Пераста, у стан Николића; 0003    Није ово од опћине в’јеће, 0004    Нег’ је ово урота потајна 0005    Од овијех перашких главара 0006    За погубит’ Бујовића Вицка. 0007    Три главара од уроте бјеху — 0008    Први зван је Змајевића Мато, 0009    А други је Штукановић Иво 0010    А трећи је Николића Мато; 0011    Друге девет није треба казат’. 0012    Како стувно доноси придајство, 0013    Уротници трпјет’ не могаху 0014    Усилности Бујовића Вицка, 0015    Зато њега хтјеше погубити. 0016    Али како книжна свједочења, 0017    Он замјера бјеше завидости 0018    Рад’ јунаштва и богаства свога, 0019    Зато друзи видјет’ не могаху 0020    Да он буде виши од другога. 0021    За узроке сада заречене 0022    Уротници горе споменути 0023    Међу собом изговор чинише: 0024    „Изађимо на Вељу улицу, 0025    Задједимо Баловића Крила, 0026    Кој’ је оно рођак Бујовића, 0027    Зањ ће скочит’ Бујовића Вицко, 0028    У инаду Вицка погубимо!” 0029    Пак заклетвом ово потврдише. 0030    А када би ура иза подна, 0031    Изађоше на Вељу улицу, 0032    Близу цркве Николе Светога, 0033    Ту нађоше Баловића Крила, 0034    Ту с увридјом њега задједоше; 0035    Завада је зато учинила 0036    И у навлаш на буну узрасла. 0037    Трудјер прође Бујовића д’јете, 0038    Што иђаше на на учионицу, 0039    И кад виђе заваду почету, 0040    Пуно страха дому се поврати 0041    И доказа својој милој мајци 0042    Што дијете бјеше видијело 0043    Од заваде Баловића дондом. 0044    Бујовић се устануо бјеше 0045    Иза спања и све то чујаше 0046    Што му синак мајци каживаше, 0047    Зато се је веле разљутио 0048    И сама се мача дохватио, 0049    Два је своја дјетића дозвао. 0050    „На ноге се, Дајко, и ти, Мато, 0051    Оружани ходите за мноме!” 0052    Шњима излази изван двора свога 0053    Без оклопа на животу своме 0054    И он иде пут Веље улице, 0055    Кад је дош’о Буровића двору, 0056    Говори му Раховића Анђе 0057    Из прозора од Бићкова двора: 0058    „Не ход’ тамо, Бујовић’ рођаче, 0059    Завада се њека учинила, 0060    Немој, Вицко, брате, погинути!” 0061    А њој Вицко на то одговара: 0062    „Сви су моја браћа Пераштани, 0063    Не бојим се од зла ниједнога!” 0064    Кад је дош’о Змајевића двору, 0065    Говори му Змајевића Јане: 0066    „Вицо, синко, дома се поврати, 0067    Тамо можеш, синко, погинути!” 0068    Одговара Бујовића Вицко: 0069    „Несуђена ташта моја драга, 0070    О шта ћу се тамо побојати, 0071    Сви су моја браћа и кумови?” 0072    А кад дође Петровића двору, 0073    Црном су га земљом посипали, 0074    То се не зна, али мађијали 0075    Али да се може домислити 0076    Да се врати на двору својему. 0077    Кад доприје код Рашкове куће, 0078    Близу цркве горе споменуте, 0079    Говори му Рашковића Луже: 0080    „Не напријед, Вицко, добро моје, 0081    Поврни се, не ход’ наприједа!”— 0082    „Тетка моја”, Вицко одговара, 0083    „Тетка моја, већ бремена није!” 0084    Кад доприје на вељу улицу, 0085    Гдје га чеку худи уротници, 0086    Он запита окорнијем гласом: 0087    „Тко задједе Баловића Крила 0088    Нека ми се сад очито каже?” 0089    Одговара Змајевића Мато: 0090    „Ко год да је, ал’ задио није, 0091    Нема теби разлога предават’!” 0092    И на мачу постави десницу. 0093    Кад то чује Бујовића Вицко, 0094    На се одступа, вади мача свога, 0095    Исто чину дјетићи његови. 0096    Тад уједно силни уротници 0097    Бритке маче надвор повадише 0098    И на Вицка скупа напануше 0099    Да би њега на комаде сјекли. 0100    Бујовић је срца јуначкога, 0101    Не боји се јунак погинути, 0102    И сасвијем да оклопе нема, 0103    Опире се врло и јуначно. 0104    Наиближе њега насрнуше 0105    Штукановић и Змајевић Мато. 0106    Смионо се Вицко од њих брани, 0107    Не да себе јунак дотакнути; 0108    Штукана је у чело ранио, 0109    Кожу му је с чела одврнуо, 0110    Кожа му је на очи панула. 0111    Стога Штукан на се одмакну се 0112    Док подстави кожу под калпаком, 0113    Пак опета срће на убојство. 0114    У које се Вицко од њих брани 0115    И брани се за дуга бремена, 0116    У то други дио уротника 0117    На Вицкове дјетиће удара 0118    Који врло господара брану, 0119    А за себе они и не хају. 0120    Али им је то залуду било, 0121    Зашто они јадни погинуше. 0122    Једнога су ране допануле 0123    И побјеже смртан у звонику; 0124    Ту су њега њеки достигнули 0125    И немилом смрти уморили. 0126    Они други, бранећ’ господара, 0127    С десне му је стране погинуо. 0128    Сви су садар на Вицка напали; 0129    Према свијем силно опире се, 0130    Ране дава, љуте ране прима; 0131    Вас је у крви јунак огрезнуо 0132    И друг’јема чини огрезнути. 0133    Али што ће један учинити 0134    Супроћ мноштву врлијех злотвора, 0135    Који су га свуда окружили! 0136    Види јунак своју погибију, 0137    Види ране и крв проливену 0138    И да му је обрана нестала, 0139    Поче садар натраг узмицати 0140    Еда би се мог’о сачувати 0141    У храм свети Николе светога, 0142    Гдје се узда наћи утјечиште; 0143    Зато крижи мачем без пристанка. 0144    Зато сјеком, зато бодимице, 0145    Зато рања своје уротнике 0146    Еда може пута отворити 0147    И у светој цркви убјегнути. 0148    Али му је худа срећа била, 0149    Бодна га је рана допанула, 0150    Љута рана у десно кољено, 0151    Зато клекну на земљицу црну 0152    И јуначки с кољена се брани 0153    Неуфано што год више може. 0154    Тадар скупа злотвори његови 0155    Приступише силно и нередно, 0156    Дадоше му њеколико рана 0157    Еда би га сасв’јем уморили. 0158    Када виђе да ће погинути, 0159    Уснажи се у неуфање своје, 0160    У покоње своје усиљење, 0161    Скупи духа од јунаштва свога 0162    И јуначки на ноге устаје 0163    И замука иза свега гласа, 0164    Пак замаха мачем на злотворе, 0165    Међу њима он се утиснуо — 0166    Колико је свијех одалио, 0167    Пут цркве се хрло упутио. 0168    Али худе несреће његове: 0169    Цркве врата бише затворена 0170    Кад имаху отворена бити 0171    Обичајно, како вазда бјеху. 0172    У то њеки Вучићевић Вуко 0173    На тле бачи бритка мача свога 0174    И тисну се за јаднијем Вицком; 0175    На врата је њега достигнуо, 0176    С л’јевом га је руком дохватио 0177    За овратак доламе његове, 0178    Мали ј’ ханџар с десном извадио, 0179    Вицку га је под грло забио 0180    Немилосно њему говорећи: 0181    „Бријеме је, умри, усилниче!” 0182    Паде јунак Бујовићу Вицко, 0183    Мало духат, близу смрти своје, 0184    Са осман’ес’ на животу рана. 0185    Уротници сви се разбјегнуше 0186    Иза злобе коју довршише, 0187    А ту њеки који допријеше, 0188    Поставише Вицка у носиља 0189    И пон’јеше у Рашкове дворе. 0190    Ту допира фратар франческане, 0191    Хвата Вицка за десницу руку, 0192    Пропетје му прид очи приставља 0193    И говори: „Прости злотворима, 0194    Прости, Вицко, својим убојицам’ 0195    Како Јесус прости својијема!” 0196    Вицко ј’ њега за руку стиснуо, 0197    Није једном, него и три пута, 0198    Пак је мирно јунак преминуо, 0199    Имајући од живота свога 0200    Четрдесет и девет година. 0201    Какав јунак и војник је био, 0202    Колико је Вицко заслужио 0203    Војујући и крв прол’јевући 0204    За присвјетлу господу млетачку, 0205    То писмена свједочанства кажу 0206    Од речене господе млетачке 0207    Онда кад је Вицко војевао 0208    Млого пута супроћ ускоцима, 0209    Проћ Турцима и Неретванима, 0210    Свег по мору свој’јем бродовима, 0211    И за вјерно овако службенство 0212    Благодарно млетачко владање 0213    Био га је учинио кнеза 0214    Од Кумбура, увјетованика. 0215    А кад зачу речено владање 0216    Од какве је смрти погинуо, 0217    Расрди се у жалости својој 0218    И не могућ’ имат’ уротнике 0219    За педепсат’ њихово злочинство, 0220    Прогна свијех из државе своје. 0221    Пак оглоби кућу Николића 0222    И до црне земље разори је — 0223    Нека буде вазда успомена 0224    Да се урота у њу учинила 0225    И педепса судна учинила 0226    За убојство Бујовића Вицка.